Ako je anksioznost, nije lav…

Anksioznost na početku priče jeste lav. Ljudi koji su se sa njom susreli odlično znaju koliko je akcija važna u ovom stanju, a sa druge strane poznaju težinu izvođenja iste. Delovanje bilo koje vrste u tom modu je teško kao sam đavo, potrebni su neki nadljudski napori da bi se obavljale svakodnevne radnje, počevši od ustajanja iz kreveta, disanja, gutanja, hodanja, a o drugoj vrsti aktivnosti da i ne govorim.

akcija

Prepuštanje je najlakša i najgora stvar koju sam sebi dozvoljavala. Svođenje sati i dana u molbe univerzumu, Isusu ili koga god nazivamo relevantnim da ti sati i dani iscure po ubrzanom postupku. Dobra je stvar što vas i to moljakanje posle nekog vremena, apsolutno individualna stvar je koliko vremena, toliko zamori i razbesni da počinjete da tražite izlaz.

anksioznost

Stava sam da svako ima onaj neki deo sebe koji je zanemarivao godinama pre nego što je od uznemirenosti počeo da gubi dah, treska se, pojačano čuje rad srca, pre nego što mu je čvrsto tlo postalo mekano, pre nego što se osetio od straha paralisao, nemoćno i obezvređeno, pre nego što ga je anksioznost nokautirala.

anksioznost

U mom slučaju to je bila potreba da se kreativno izrazim, a koju sam zatrpala ekonomskom analitikom, bankarskim procedurama, društveno prihvatljivim kodeksima vladanja i udovoljavanjem tuđim željama i očekivanjima. Najjednostavnije rečeno nedostatak samopouzdanja da krenem svojom trasom sa neizvesnim ishodom.

kreativno

Pominjala sam u prethodnom postu Anksiozni životni stil da su moja interesovanja svakojaka, a da je fotografija jedna od njih, tako sam se teškom mukom, sa dosta odlaganja i listom od milion stavki zašto mi je sa trideset i kusur godina to nepotrebno, ipak odlučila da krenem. Prva okidanja fotoaparatom načinila sam na početnom kursu fotografije u Fabrici fotografa. Odlazak na ovu vrstu radionice, je još jedan od načina da sopstvenu anksioznost pretvorim u neki vid konstruktivizma. Opozitno šablonu ponašanja “sedi di si, ni za di si nisi” koji sam imala od kada smo se anksioznost i ja upoznale. Gde me je ovo istupanje iz moje modlice dovelo, pisaću u narednom postu.

autoportret

Skoro sam pronašla i organizaciju koja uspešno sprovodi koncept terapeutskog delovanja fotografije na anksioznost i depresiju, možete ih naći ovdeDaleko od toga da ćemo fotografiju nazvati nekakvim univerzalnim lekom, jer takav još nije izmišljen, bar koliko sam ja upućena, ali se slažem, da ukoliko imate afiniteta prema njoj, ovaj vid hobija će vam činiti dobro. Kao i svaka aktivnost koja vam omogućava da se izrazite, da se fokusirate na delovanje umesto na kotrljanje kamena introspekcije 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Prilike se kreiraju, nisu date. Pitanje je stila na koji način ćete ih iskoristiti.

Write A Comment