Gost na blogu je Radoslav Milić, neumorni profesor koji odbija da se edukacija završi na 45 minuta nastavnog plana. Odvažan u preuzimanju odgovornosti za razvoj dece, autor je programa kreativne drame za učenike osnovnih škola i Life Skills for Youth programa za srednjoškolce, koje izvodi u Studiju KUKUMIŠ.

Kako neki sasvim slučajni susreti omoguće činjenje dobrog, uz malo volje, pokazalo se u svom punom sjaju. Odazvala sam se na njegov poziv da spremim nagrade za decu, učesnike humanitarne karaoke žurke u Donjoj Ljuboviđi. Za tu priliku, pripremila sam rajfove i kape, izrađene u skladu sa konceptom modne reciklaže. Za uzvrat sam dobila mnogo zadovoljnih osmeha i ručno izrađenu čestitku.

Fotografije devojčice u kostimu, koji sam izradila od jastučnice i sunđera za Ekološko-edukativnu dečiju predstavu “Zbogom, plastična keso”, su preuzete od Studija Kukumiš.

fashion refreshion

Pismo Radoslava Milića prenosim u celosti, u izvornom obliku. Nikada nismo ni previše stari, ni previše mladi da naučimo nešto i podsetimo se šta je zaista važno:

       Mahanje krilima leptira u Zemunu

Reč „karaoke“ je japanskog porekla i sastavljena je od reči „karrapo“ (prazan) i „okesutura“(orkestar). Već od 70-tih godina prošlog veka karaoka žurke su bile veoma popularne u Japanu, ali sve do 90-tih se nisu širile van granica te daleke istočne zemlje. I onda doživljavaju procvat…zamislite gde…u Finskoj, pa se tek iz Finske šire dalje po svetu, bivaju prihvaćene u Americi, počinje ekspanzija po barovima, restoranima…A danas, danas su dostupne svima i svuda. Pa su tako dospele i do malog sela Donje Ljuboviđe na reci Ljuboviđi, u zapadnoj Srbiji.

Deca u tom selu idu u školu, neki peške po nekoliko kilometara, neki busom i više, beru maline, pomažu roditeljima u svim seoskim poslovima i to je otprilike to. E, da, imaju sva internet i mobilne telefone. A vole i da pevaju, da se zabavljaju, da izražavaju emocije, da dele radost sa drugima, da se druže, da javno nastupaju i usavršavaju svoje veštine, da se osećaju slobodno…kao i sva druga deca bilo gde na svetu. A slobodan si onoliko koliko možeš da se daš drugima, da pokloniš i učiniš, koliko možeš da doprineseš zajedničkom pozitivnom duhu društva u kojem živiš, a da u isto vreme ne ugroziš svoju individualnost i egzistenciju.

U tom međuprostoru, balansu između davanja i činjenja drugima i očuvanja sopstvene individualnosti, nalazi se i tvoja sloboda.

A mahanje krilima leptira u Japanu, stvarno može izazvati tornado u Finskoj. Svaka naša odluka, svaka sitnica koju učinimo, jedva primetan korak, može dovesti do ogromnih sveobuhvatnih promena koje zahvataju mnoge ljude. Prelaskom sa samosvesti na zamisao, mi postajemo ti koji svojim delima od haosa gradimo jednu novu realnost u kojoj vladaju spokojstvo i sklad, duboko jedinstvo izraženo kroz veze svega sa svim, svakoga sa svakim.

I tako su deca iz Donje Ljuboviđe pravila humanitarnu karaoke žurku, a Milica Rašković iz Zemuna za tu priliku pripremila modnu kolekciju kapa i rajfova koju sada nose najbolji mali ekspresionisti po brdima Azbukovice.

I tako nastaju trajne, neraskidive veze između ljudi.

„Kad mahnem rukom nehotice,

nove zvezde sinu.

Ko cvetići beli sa Meseca

rađaju se po ulici deca.

Od osmeha mog umire dan,

a svakog koga pogledam

stiže moja sudba, sreća i san.“

     Miloš Crnjanski

Write A Comment