Category

Anksiozni životni stil

Category

Prilike se kreiraju, traže, nisu date.

Čekanje prilika je jednako čekanju da na vrbi rodi grožđe. Kada mozak, posle puno opiranja to prihvati, krenemo u akciju. Nema crvenog tepiha koji se prostire ispred vaših vrata zato što ste tako fantastično pametni, kreativni i puni ideja. Morate da budete i vidljivi, zidovi ne pružaju prilike, probala sam i ništa, stoje tu gde su bili jutros, prošle nedelje, prošle godine.

prilike se kreiraju

Kako sam realizovala foto projekat Anksioznost – Move outside the box

Posle puno vremena potrošenog na razumevanja tog nemilog stanja i shvatanja naznaka svrsishodnosti istog prošlo je dosta vremena, da se ne lažemo. Prihvatanje kako pomoći, tako i sebe samog sa svim delovima za reklamaciju je proces.

Upis na kurs fotografije je bio stepenica ka pretvaranju anksioznog treskanja u mestu, u delovanje. Kada je na kraju kursa došlo vreme za rad na prvom foto projektu, od mora ideja odluka je pala na ovu sa kojom sam na ti odavno. Megalomanski cilj je bio skidanje tabua sa teme anksioznosti i mentalnog zdravlja. Prisutan je bio i moj revolt izazvan time što se malo o tome priča, što se retko sreću pozitivni primeri. Uglavnom se raspravlja o terapijama i simptomima, a slabo o preduzetim akcijama i dobrim ishodima. Prva zamisao je bila serija portreta ljudi, koji pate od ovog poremećaja. Pretenciozno sam mislila da anksiozni jedva čekaju da se fotografišu sa svojim osećajima anksioznosti, a i statistika mi je išla u korist (450 miliona ljudi pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja).

Kada se ideja o fotografisanju portreta pokazala kao neizvodljiva u kratkom roku, morala sam da pređem na plan B. Prikazati kreativno biće koje grčevito drži crnu kutiju (za mene oličenje anksioznosti) na glavi, bez obzira na neprijatnu simptomatologiju koju kutija izaziva. Da nije sve tako crno,  prikazala sam kroz crvenu haljinu, da nije sve neveselo kroz tufnaste čarape, da nije sramota svojim autoportretom. Fotografije su oživele moju životnu fazu, sa prioritetnim osećajem skučenosti, bolan proces ispoljavanja sopstvene ličnosti, lišene ustaljenih društvenih normi. Kroz lepezu unutrašnjih doživljaja, od izgubljenosti, nemoći, neuklapanja, preko prihvatanja pomoći psihologa, do ispoljavanja snage kroz borbu, prezentovano je kreiranje identiteta, pod sloganom Anksioznost je kreativan proces. Deo fotografija možete pogledati u kratkom videu.

Nisam odustala od te inicijalne ideje i to će svakako biti nastavak projekta, sa ciljem da podrži ljude koji se nalaze u tom stanju, da im prenese poruku da nisu bezvredni i beznadežni i da iz toga mogu da izvuku najbolje, da nikako nisu usamljeni u toj priči, a povrh svega da to nije sramota.

Moji radovi su bili viđeni u okviru grupne izložbe Fabrike fotografa koja je održana u Božidarcu, u vreme trajanja Beogradskog meseca fotografije u aprilu 2017. godine. Drugo izlaganje se desilo u Ciglani – Klubu ljubitelja teške industrije, u oktobru i izgledalo je ovako

prilike se kreiraju

Pre Dana mentalnog zdravlja, koji se obeležava 10. oktobra, poslala sam oko 40-ak mailova, uredno spakovanih – kratak tekst sa opisom projekta i fotografije. Epilog ove moje akcije je da su se fotografije našle u foto magazinu Grain. Dobila sam poziv za gostovanje u emisiji “150 minuta” od Prve TV, priliku da prikažem projekat i kažem da je anksioznost kreativan proces, a ne nužno dubioza bez izlaza.

Tokom realizacije projekta, svašta sam naučila. Od ovih nužnih saznanja o fotografiji, s obzirom da sam amater, do toga da su najrazličitiji ljudi spremni da vam pomognu, ako visite sa stena i nema ko da vam pridrži pomagala za fotografisanje. Prijatelji su spremni da pomodre od hladnoće, valjaju se po parkingu i preuzmu krivicu za plašenje dece slučajnih prolaznika, svojom odevnom kombinacijom i maskom na glavi, sve da biste vi ostvarili svoju viziju.

prilike se stvaraju

Prodavačice u obližnjem marketu su spremne da raspakuju robu iz kutija, ali ne bilo kakvih, već onih koje su po meri glave – to su kutije od Bake rolls-a i odlično se farbaju crnim auto lakom. Testo sa kvascem, koje odstoji pola sata na radijatoru, je odlična zamena za lepak, ako nemate nameru da  zbog fotografije modela pošaljete na hiruško razdvajanje ruku.

Samo sam htela da vam kažem da se prilike kreiraju i da ne postoje idealni uslovi niti tačna mera znanja, veština i samopouzdanja koja je potrebna da biste nešto uradili. Probajte!

Prilike se kreiraju, nisu date. Pitanje je stila na koji način ćete ih iskoristiti.

Ako je anksioznost, nije lav…

Anksioznost na početku priče jeste lav. Ljudi koji su se sa njom susreli odlično znaju koliko je akcija važna u ovom stanju, a sa druge strane poznaju težinu izvođenja iste. Delovanje bilo koje vrste u tom modu je teško kao sam đavo, potrebni su neki nadljudski napori da bi se obavljale svakodnevne radnje, počevši od ustajanja iz kreveta, disanja, gutanja, hodanja, a o drugoj vrsti aktivnosti da i ne govorim.

akcija

Prepuštanje je najlakša i najgora stvar koju sam sebi dozvoljavala. Svođenje sati i dana u molbe univerzumu, Isusu ili koga god nazivamo relevantnim da ti sati i dani iscure po ubrzanom postupku. Dobra je stvar što vas i to moljakanje posle nekog vremena, apsolutno individualna stvar je koliko vremena, toliko zamori i razbesni da počinjete da tražite izlaz.

anksioznost

Stava sam da svako ima onaj neki deo sebe koji je zanemarivao godinama pre nego što je od uznemirenosti počeo da gubi dah, treska se, pojačano čuje rad srca, pre nego što mu je čvrsto tlo postalo mekano, pre nego što se osetio od straha paralisao, nemoćno i obezvređeno, pre nego što ga je anksioznost nokautirala.

anksioznost

U mom slučaju to je bila potreba da se kreativno izrazim, a koju sam zatrpala ekonomskom analitikom, bankarskim procedurama, društveno prihvatljivim kodeksima vladanja i udovoljavanjem tuđim željama i očekivanjima. Najjednostavnije rečeno nedostatak samopouzdanja da krenem svojom trasom sa neizvesnim ishodom.

kreativno

Pominjala sam u prethodnom postu Anksiozni životni stil da su moja interesovanja svakojaka, a da je fotografija jedna od njih, tako sam se teškom mukom, sa dosta odlaganja i listom od milion stavki zašto mi je sa trideset i kusur godina to nepotrebno, ipak odlučila da krenem. Prva okidanja fotoaparatom načinila sam na početnom kursu fotografije u Fabrici fotografa. Odlazak na ovu vrstu radionice, je još jedan od načina da sopstvenu anksioznost pretvorim u neki vid konstruktivizma. Opozitno šablonu ponašanja “sedi di si, ni za di si nisi” koji sam imala od kada smo se anksioznost i ja upoznale. Gde me je ovo istupanje iz moje modlice dovelo, pisaću u narednom postu.

autoportret

Skoro sam pronašla i organizaciju koja uspešno sprovodi koncept terapeutskog delovanja fotografije na anksioznost i depresiju, možete ih naći ovdeDaleko od toga da ćemo fotografiju nazvati nekakvim univerzalnim lekom, jer takav još nije izmišljen, bar koliko sam ja upućena, ali se slažem, da ukoliko imate afiniteta prema njoj, ovaj vid hobija će vam činiti dobro. Kao i svaka aktivnost koja vam omogućava da se izrazite, da se fokusirate na delovanje umesto na kotrljanje kamena introspekcije 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Prilike se kreiraju, nisu date. Pitanje je stila na koji način ćete ih iskoristiti.

Moja interesovanja su svakojaka i treba mi dan koji traje minimum 40 sati, a takav nikako da osvane. Posle neuspele borbe za prirodom, počela sam da trasiram taj džumbus interesovanja sa ciljem da ih svedem bar na zajednički imenitelj.

Nastajanje bloga je upravo vezano za objedinjenje mojih pasija. Po profesiji sam ekonomista, a u biti kreativac, zaljubljenik u stil, modu, fotografiju i ljudske priče. Prema klasifikaciji tipa ličnosti – anksiozna, u to ime, u ovom segmentu bloga, ću se baviti anksioznošću u službi pokretača.

Anksioznost je pored neprijatne simptomatologije, ipak kreativan proces!!!

anxiety-creative-process

Šta god da su vaša interesovanja, izdvojite vreme da se njima bavite. Nije lako, kao što ništa nije, ali ne znači da je nemoguće i da nije zabavno, samo kada se trgnete i krenete.

you can

Ne znate odakle da počnete – od mesta gde se susreću ljudi koji dele vaša interesovanja. Mogućnosti se kreiraju, nisu date. Prste na tastaturu, klik na dugme i Google kaže… besplatne radionice, događaji, tu ste na izvoru informacija, što u mnogome olakšava ulaženje u proces stvaranja vaših prilika.

Pojedite aždaje straha i lenjosti, toplo preporučujem da prvo sažvaćete one koje su manje kilaže.

Prilike se kreiraju, nisu date. Pitanje je stila na koji način ćete ih iskoristiti.